Naftna industrija Srbije (NIS) uplaćuje Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i lokalnim samoupravama sve manje na ime rudne rente, iako zvanični izveštaji pokazuju da ta kompanija istovremeno povećava obim proizvodnje domaće nafte i gasa, potvrdilo je više sagovornika i dokumenata u istraživanju Vojvođanskog istraživačko – analitičkog centra (VOICE).
Prema podacima koje je VOICE dobio od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, NIS je u budžet Vojvodine 2014. godine uplatio 224,9 miliona dinara na osnovu eksploatacije mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine, dok je u 2013. godini po istom osnovu ta kompanija uplatila 236,3 miliona dinara. U toku 2012. godine, NIS je u pokrajinski budžet uplatio 271,7 miliona dinara.
Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Nenad Stanković objasnio je za VOICE da Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima predviđa da, kada se eksploatacija mineralnih sirovina vrši na teritoriji Vojvodine, 40 odsto ostvarenih sredstava predstavljaju prihod budžeta Srbije, isto toliko je prihod budžeta lokalne samouprave na čijoj teritoriji se vrši eksploatacija, deset odsto je prihod budžeta Vojvodine i isto toliko je sopstveni prihod Ministarstva rudarstva i energetike.
NIS u Srbiji ima povlašćen položaj i, umesto zakonom predviđenih sedam odsto, za eksploataciju mineralnih sirovina plaća tri odsto.
“Osnov za obračun naknade za korišćenje nafte i gasa po stopi od tri, a ne po stopi od sedam odsto kako je propisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, crpi se iz Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede“, objasnio je pokrajinski sekretar.
U tom dokumentu, široj javnosti poznatom kao “Energetski sporazum”, u članu 1. su navedeni projekti koji su obuhvaćeni sporazumom, a to su: magistralni gasovodni sistem, koji ruski partner treba da izgradi kroz Crno more i teritoriju trećih zemalja i Srbije za tranzit i isporuke gasa u druge zemlje Evrope, izgradnja podzemnog skladišta gasa “Banatski Dvor” i rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa koji pripada Akcionarskom društvu “Naftna industrija Srbije”.
Istim dokumentom predviđa se da će za NIS važiti porezi koji su važili na dan potpisivanja Sporazuma, te da će taj “povlašćeni” režim trajati sve do dostizanja isplativosti navedenih projekata.
Međutim, iako je propratnim aktima definisano da će se rekonstrukcija i modernizacija tehnološkog kompleksa završiti 2012. godine, da je skladište gasa “Banatski dvor ” izgrađen i – najnovije – da je izgradnja “Južnog toka” stopirana, Vlada Srbije je 2013. godine ipak odobrila nastavak “povlašćenog” položaja NIS-a, koji će rudnu rentu nastaviti da plaća u visini od tri odsto do 2023. godine, što je u izjavi za medije iz Srbije potvrdio i sam generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.
Zašto ćute ministarstva i NIS?
Iako su neki mediji preneli da je tu odluku Vlada Srbije donela na sednici 23.maja 2013. godine, ona ne postoji na njenom zvaničnom portalu, kao ni u Službenom glasniku. Iako je VOICE tražio od Ministarstva rudarstva i energetike uvid u dokumentaciju i odgovore na pitanja o rudnoj renti, odgovor ni posle mesec dana nije stigao.
VOICE je pitanja o uplatama NIS-a uputio i Upravi za trezor Ministarstva finansija, koje je prvo odgovorilo da su tražene informacije sadržane u većem broju dokumenata, te da nisu u mogućnosti da ih prikupe i odgovore u roku od 15 dana. U tom odgovoru, određuje se naknadni rok od 40 dana za dostavu podataka. Međutim, dve nedelje kasnije, iz Uprave za trezor stigao je odgovor da u toj instituciji smatraju da je potrebno da informacije o uplatama NIS-a za rudnu rentu u budžet Srbije treba tražiti od Ministarstva rudarstva i energetike, koje, kako se navodi, “prema našem saznanju poseduje tražene podatke”.
Na pitanja nije odgovorio ni NIS. Međutim, kako su poznati podaci o uplatama u budžet Vojvodine, računicom smo došli do podatka da je Vojvodina, time što NIS rudnu rentu plaća po povlašćenom položaju, izgubila više od 970 miliona dinara za tri godine.
Opštine i Vojvodina zakinuti za šest milijardi dinara zbog lošeg sporazuma
Iako to na prvi pogled nije velika cifra, gubici za Vojvodinu su ustvari mnogo veći, jer ih imaju i lokalne samouprave.
Prema podacima do kojih je došao VOICE u resornom sekretarijatu, na ime rudne rente vojvođanskim lokalnim samoupravama je u toku 2014. godine uplaćeno 1,13 milijarde dinara, u toku 2013. godine 1,18 milijardi dinara, dok je u 2012. godini NIS ovim nivoima vlasti uplatio 1,36 milijardi dinara. Opet, iznos se smanjivao iz godine u godinu, a računica je pokazala da bi vojvođanski gradovi i opštine, u kojima NIS vrši eksploataciju, da ta kompanija plaća zakonom predviđenih sedam odsto rudne rente, prihodovali za te tri godine još 4,8 milijardi dinara. Praktično, u prethodne tri godine gubitak po Vojvodinu i vojvođanske lokalne samouprave je skoro šest milijardi dinara.
U isto vreme, NIS je u prethodne tri godine od prodaje vojvođanskih resursa zaradio oko 245 milijardi dinara, dok je Vojvodini i njenim lokalnim samoupravama u tom periodu uplatio ukupno 4,4 milijarde dinara.
Pokrajinski sekretar Nenad Stanković objasnio je da lokalne samouprave uplaćena sredstva koriste za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukturnih objekata s ciljem poboljšanja uslova života.
On je dodao i da je prosečni iznos rudne rente u okruženju deset odsto. “Prema važećem zakonu iznos naknade je 7 odsto, osim za NIS Novi Sad koji plaća 3 odsto. Da li je to dovoljno za pokrivanje troškova? Prosudite sami”, istakao je on.
Inače, prema pisanju zagrebačkog Večernjeg lista, upravo je Rusija među zemljama sa najvećom rudnom rentom, koja tamo iznosi 22 odsto. Slovenija za eksploatisanje svojih mineralnih sirovina naplaćuje 18 odsto, dok Bugarska naplaćuje 12,5 odsto. List navodi i da Mađarska od nosioca eksploatacije uzima deset odsto, kao i Albanija. Rudna renta u Hrvatskoj iznosi pet odsto, navodi taj medij.
Resorni pokrajinski sekretar dodao je i da Vojvodina nema nadležnosti u pogledu određivanja visine naknade za korišćenje mineralnih sirovina, odnosno rudne rente.
Iako VOICE-u iz NIS-a nije stigao odgovor na postavljena pitanja, ta kompanija je u svojim izveštajima o poslovanju navela koliko je Srbiji uplatila na ime rudne rente. Tako se u izveštaju o poslovanju NIS-a u toku 2013. godine, koji je poslednji objavljen, pod stavkom “rudna renta” navodi da je Srbiji te godine uplaćeno 2,5 milijardi dinara, odnosno za oko 11 odsto manje nego u prethodnoj godini, kada je uplaćeno 2,8 milijardi dinara.
Isti izveštaj dao je i odgovor na pitanje da li to što NIS iz godine u godinu uplaćuje sve manje na ime rudne rente znači da se domaći resursi nafte i gasa smanjuju. NIS je, prema tim podacima, u godini kada je platio za oko 11 odsto manji iznos za rudnu rentu, odnosno 2013. godine, povećao obim proizvodnje domaće nafte i gasa za dva odsto.
U izveštaju se ističe i da je do porasta proizvodnje domaće nafte i gasa došlo zbog primene “dodatnih geološko-tehničkih aktivnosti”.
Nepoznanica je kako je onda došlo do toga da ova kompanija iz godine u godinu plaća sve manje na ime rudne rente Srbiji, Vojvodini i lokalnim samoupravama.
Maja Živanović (VOICE)
